У склопу обележавања значајног јубилеја 110 година од оснивања прокупачке библиотеке „Раде Драинац", данас је у порти цркве Свети Прокопије у присуству представника Града Прокупља и поштовалаца писане речи, одржана промоција прве монографије Библиотеке под називом „Огледало времена" аутора Зорана Цветковића, дугогодишњег библиотекара и уваженог културног посленика.

Како је нагласио директор прокупачке Библиотеке, Драган Огњановић, ова монографија је и највреднија ствар коју су добили у години јубилеја дужег од једног века, којом ће оставити траг у времену.
Он је захвалио аутору на великом труду и напору да прикупи богату архивску грађу разасуту по разним архивама и библиотекама широм Србије, за шта му је требало три године живота.
Такође је захвалио Министарству културе и информисања Републике Србије и руководству Града Прокупља који су препознали значај објављивања једне овакве књиге и уложили значајна средства у њено штампање.

Говорећи о историјату и настанку библиотекарства у Прокупљу, које датира још од давне 1910. године са оснивањем прве читаонице, Драган Огњановић је нагласио да је од тог времена до данас библиотекарство Прокупља прошло мукотрпан пут, кроз два светска рата, али да су упркос томе успели да постану једна од најздравијих и најпродуктивнијих установа у граду.
Говорећи о подстанарском статусу библиотеке, која је кроз историју била смештена по разним установама, почев од градских кафана до аутобуске станице и сутерена Окружног суда у Прокупљу, у који се уселила 1966. године и где се и данас налази, Огњановић је изразио наду да ће јубилеј 120 година, прокупачка Библиотека дочекати у својој кући, модерној и савременој згради каква јој приличи.

Он је рекао да се Библиотека поноси и организацијом књижевних манифестација, по којима је позната широм Србије, и као једну од најзначајнијух поменуо Драинчеве сусрете песника, који се одржавају више од пола века.
Бираним речима и надахнуто, о монографији је говорио Даниел Јовановић, књижевник и вероучитељ, који је нагласио да је историја прокупачке библиотеке заправо историја читавог града и његових становника.
–Библиотека осликава стање целог народа, његовог духа, његових успона и падова, док су слобода мисли и народна свест дубоко у њу утиснути, казао је Јовановић.

Говорећи о процесу стварања, који је за њега представљао велико прегнуће и изазов, јер је требало сакупити вековну архивску грађу, обићи многе библиотеке и градове, како у Србији тако и у Бугарској, где се чувају веома значајни документи из прокупачке и о прокупачкој Библиотеци, аутор књиге Зоран Цветковић истакао је да је био изненађен чињеницом да прокупачка Библиотека има тако богату историју.
-На почетку сам планирао да историјат заузме само првих двадесетак страна монографије, а да све остало посветимо садашњости, али се показало да је садржај тако комплексан и да ће књига имати далеко већи број страна од планираних, казао је Цветковић.
Он је захвалио сарадницима, издавачима и руководству прокупачке Библиотеке, која му је пружила прилику да створи капитално дело које ће сачувати од заборава многе људе који не смеју бити заборављени и због којих је и сачињена једна оваква историја библиотекарства. Како је нагласио Цветковић, ова монографија ће остати у залог будућим генерацијама на којима остаје да наставе започето и да продуже да бележе и чувају од заборава своју историју, настављајући његов посао.

Извор:http://prokuplje.org.rs/

Гост Народне библиотеке „Раде Драинац", поводом 110 година њеног постојања, био је писац Саша Илић, добитник Нинове награде за најбољи роман у 2019. години, који носи назив „Пас и контрабас". Он је овом приликом, на платоу Дома културе, Прокупчанима представио своју књигу, а о њој су говорили и директор Библиотеке Драган Огњановић и члан НИН-овог жирија Маријан Чакаревић
 -„Пас и контрабас" је роман о џезу, љубави и третману послератне трауме главног јунака, ратног ветерана Филипа Исаковића. У питању је 2016. година, када главни јунак Филип Исаковић са својим контрабасом, доспева у психијатријску установу где постоји једно специјално одељење за рад са ветеранима, будући да је он учесник рата почетком 90-их година, истакао је аутор.

Како је објаснио, сам наслов романа наговештава двојство његовог света и располућеност присутну унутар самог јунака. Реч пас означава трауматичну ратну прошлост, док контрабас, упућује на излазак из тог затвореног света и налажење смисла.
 -Ја сам покушао да нађем метафоре те подељености које битно одређују и самог главног јунака. И онда сам схватио да су то пас и контрабас, зато сам се определио за ту синтагму, јер је ритмична и у духу џеза, навео је Илић.

Члан НИН-овог жирија и књижевни критичар, Маријан Чакаревић, истакао је да је прошлу годину обележило више квалитетних романа и да није било лако донети одлуку ко ће је добити.
-Саша Илић један је од важнијих писаца његове генерације. Та прошла година, када је он добио награду, била јача него претходна у смислу квалитета. Прошле године је било доста добрих романа, барем десетак, од чега рецимо неколико нису ушли у ужи круг, који су то заслуживали, рекао је Чакаревић.

Он је истакао да се Илићева књига издвојила већ на петој страници читања и да она представља једно храбро суочавање са траумама које обликују данашњи свет, док их друштва потискују, како би могла даље да живе.
-Роман „Пас и контрабас" је један добар настављач традиције НИН-ове награде и у будућности ће сигурно добити право место, а ја вам препоручујем да га прочитате, уколико нисте, подвукао је Маријан Чакаревић.

Саша Илић је писац и један од уредника издавачке делатности Народне библиотеке Србије. Међу његовим значајним делима су две збирке прича, „Душановац. Пошта" и „Лов на јежеве", објављене 2015. године.

Извор:https://prokuplje.org.rs