ДИГИТАЛИЗАЦИЈА "ПРОКУПАЧКИ ПЛАКАТ"

Народна библиотека „Раде Драинац“ покренула је пројекат под називом „Прокупачки плакат “. Новац за реализацију пројекта  обезбедили су Министарство културе и Општина Прокупље.

Пројекат је инспирисан успехом презентације на изложби „Скривено благо Србије“. Ради се о плакатима који су 4.јула давне 1968. године најавили трку магараца и утакмицу дебелих и мршавих.

 Драган Огњановић, библиотекар Завичајног фонда

 

- Ова два плаката је запазио и Драган Грба из Националне библиотеке Велике Британије из Лондона, задужен за југоисточну Европу. Поред тога су на реализацији пројекта, ангажовани поред прокупачке библиотеке, Дом културе, Народни музеј Топлице и Историјски архив Топлице.

 

Open publication - Free publishing - More debeli

 

У четвртак 21.02.2013. у читаоници Народне библиотеке "Раде Драинац" представљена је књига "Моје Иконе" аутора Жарка Кољибабића. На књижевној вечери учествовали су проф. др Горан Максимовић, књижевни критичар и уредник културног програма Драган Барјактаревић.

Ра­де Дра­и­нац

Дра­и­нац, Ра­де – пе­сник, при­по­ве­дач, ро­ман­си­јер, есе­јист, но­ви­нар (Тр­бу­ње, код Бла­ца, То­пли­ца, 16. VI­II 1899 – Бе­о­град, 1. V 1943).

Ро­дио се у си­ро­ма­шној се­о­ској по­ро­ди­ци Јо­ва­но­ви­ћа. Отац Не­дељ­ко – са­мо­у­ки зи­дар, пе­чал­бар, пред­у­зи­мач; мај­ка Ру­ме­ни­ја – дома­ћи­ца. На кр­ште­њу је до­био име Ра­дој­ко, ко­је ће у два­де­сет тре­ћој го­ди­ни, за­јед­но с пре­зи­ме­ном Јо­ва­но­вић, за­ме­ни­ти књи­жев­ним – Ра­де Дра­и­нац.

Основ­ну шко­лу за­вр­шио је у Бла­цу. Го­ди­не 1911. да­ју га на обу­ћар­ски за­нат у Про­ку­пљу, ко­ји он на­пу­шта и упи­су­је се у про­ку­пач­ку гим­на­зи­ју, да би по за­вр­ше­ном пр­вом раз­ре­ду пре­шао у гим­на­зи­ју у Кру­шев­цу. У ле­то 1913. бе­жи од ку­ће и не­ко вре­ме про­во­ди у Бе­о­гра­ду. Као сред­њо­шко­лац, пре­ла­зи 1915. са срп­ском вој­ском пре­ко Ал­ба­ни­је. У Фран­цу­ској је од ја­ну­а­ра 1916, где на­ста­вља шко­ло­ва­ње: нај­пре у Ли­о­ну, по­том у Сент Етје­ну и Бо­ли­јеу. Пре­дан пи­са­њу, за­не­ма­ру­је шко­лу и од­мах по свр­шет­ку ра­та сти­же у Па­риз, где јед­но вре­ме ра­ди у фа­бри­ци, да би се по­чет­ком 1919. са­свим пре­пу­стио бо­е­ми­ји.

РАДЕ ДРАИНАЦ - БАНДИТ ИЛИ ПЕСНИК

 говори Вицо Дардић