Одлука жирија 2019

САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ ДРАИНАЦ ЗА 2019.


На конкурс за „Драинчеву награду" приспело је 45 књигa поезије објављених у 2018. години на српском говорном подручју.

 


На првој консултацији жирија одабрано је 10 књига:
– Дејан Алексић – РАДНО ВРЕМЕ РАЈА – Нови Сад: Културни центар Новог Сада, 2018.
– Зоран Пешић Сигма – БИЋЕ СВЕ У РЕДУ – Ниш: Медивест КТ, 2018.
– Томислав Маринковић – ВЕЧИТО САДА – Београд: Архипелаг, 2018.
– Мирослав Алексић – НЕПОНОВЉИВИ КОД – Београд: Архипелаг, 2018.
– Ристо Василевски – СРЦЕ КРУГА – Смедерево: Арка, 2018.
– Милосав Тешић – КАЛОПЕРА ПЕРА – Београд: Чигоја штампа, 2018.
– Ласло Блашковић – БОГЗНА – Београд: Архипелаг, 2018.
– Ранко Рисојевић – МАЛА ВЈЕЧНОСТ – Краљево: Народна библиотека "Стефан Првовенчани", 2018.
– Мирко Магарашевић – ПЕВ СИРЕНА – Београд: Српска књижевна задруга, 2018.
– Драган Лакићевић – ПОРОДИЧНИ МУЗЕЈ – Београд: Партенон,2018.
Приликом разматрања одабраних књига сачињен је ужи избор у којем су издвојени следећи аутори:
– Мирослав Алексић – НЕПОНОВЉИВИ КОД – Београд: Архипелаг, 2018.
– Милосав Тешић – КАЛОПЕРА ПЕРА – Београд: Чигоја штампа, 2018.
– Ранко Рисојевић – МАЛА ВЈЕЧНОСТ – Краљево: Народна библиотека "Стефан Првовенчани", 2018.

 

На основу тога донета је одлука да добитник „Драинчеве награде" за књигу КАЛОПЕРА ПЕРА и целокупни опус песника буде Милосав Тешић, књижевник из Београда.

 

ОДЛУКА ЖИРИЈА


Жири за доделу награде ДРАИНАЦ у саставу: Горан Максимовић (председник), Власта Младњеновић (члан) и Драган Барјактаревић (члан); на седници одржаној 01. августа 2019. године донео је одлуку да овогодишњу Драинчеву награду добије Милосав Тешић за поему КАЛОПЕРА ПЕРА чији издавач је „Чигоја штампа" из Београда.

Књижевник Милосав Тешић у поеми КАЛОПЕРА ПЕРА даје снажно прожимање обредне и митолошке слике света са историјским и стварносним догађајима и личностима. КАЛОПЕРА ПЕРА је према народном веровању могући женски корелат бога Перуна, а сагледана је у вишевековном временском распону кроз судбине различитих јунакиња од византијске царице Теодоре из IX века, преко Јелене Балшић из српског средњег века, па све до Мине Караџић и Десанке Максимовић из новије српске историје.

Тешићева поезија настала је на изразито богатој лексици српског језика, као и на мелодијским и ритмичким потенцијалима тог језика. Испевана је у амфибрашким дванаестерцима, тако да и у формалном и у значењском смислу разоткрива неспутано богатство националне прошлости и садашњости. Захваљујући свему томе Тешић је израстао у једног од најаутентичнијих савремених српских песника.

 

У Прокупљу,

01.08.2019.                                       Жири:
                                                                  Горан Максимовић, председник
                                                                  Власта Младеновић, члан
                                                                  Драган Барјактаревић, члан