др Дејан Вукићевић

МИНИЈАТУРА НА ЗРНУ ГРАШКА

Уторак, 25. 4. 2017. у 14,00 часова

Народни музеј Топлице

Традиција минијатурних издања стара је безмало као и штампане књиге уопште. Прву такву књигу, Diurnale Mogantinum, објавио је Петер Шефер још 1468. године у димензијама 94 х 65 мм. Најмањом штампаном књигом сматра се Азбука у сликама Егона Пругмајера објављена 1971. у Лајпцигу у част Међународне изложбе уметности књиге. Њене димензије су 3 х 2,5 мм. Оваква издавачка и типографска пракса никада, заправо, није узела већег маха (осим, рецимо, у Совјетском Савезу), остала је спорадична ствар специфичних кругова књигољубаца.

У Збирци минијатурне књиге Народне библиотеке Србије, која је део Фонда старе, ретке и минијатурне књиге, дилема да ли утврдити „западни” критеријум од 77 х 77 х 77 или „источни” критеријум од 100 х 100 х 100 мм, разрешена је у корист другог. Сигнатура збирке је Мн и тренутно броји око 200 наслова. Готово половина од стотинак наслова припада Карољу Андрушку (Károly Andruskó, 1915–2008), графичару, есклибристи и библиофилу из Сенте. На њима су представљене његове минијатурне, углавном ручно отиснуте, графике, најчешће дрворези, скоро половина од 220 колико их је направио.

Гледано према стручној класификацији највише је белетристичких књига, али има библиографија (годишњи прегледи принова минијатурних издања у Совјетском Савезу), монографија (институција – школе, фудбалског клуба, Комунистичке партије Југославије, или личности – песника Александра Сергејевича Пушкина, Шандора Петефија и Хајнриха Хајнеа, тенисерке Монике Селеш, стонотенисера Драгутина Шурбека, политичара Георгија Димитрова, шахисте Вилхелма Штајница и сл.), неколико политичких памфлета (о Савезу пионира, рецимо), више језичких речника, нешто теолошке литературе, сарајевска Хагада и једна књига Имануела Канта. Од белетристичких издања занимљиве су књиге Горски вијенац (на српском и мађарском) Петра II Петровића Његоша, King Lear Вилијама Шекспира, песме Едгара Алана Поа (на француском), Алфреда де Мисеа, Мирољуба Тодоровића, Сречка Косовела, Францеа Прешерна, хаику песника (за ову песничку форму формат изузетно захвалан), кратке приче Мирослава Јосића Вишњића, Доситејево Писмо Харалампију, бајке Шарла Пероа.

Као учитељица, Даница Марковић провела је у Прокупљу време од 1913. до 1920. године. Из њених писама, које је ауторка књиге „Даница” приложила свом истраживању, може се видети да је песникиња патила у скученим паланачким приликама. Али, по речима Бранке Радовановић, о односу Данице Марковић и средине у којој је живела има помена и у више песама и приповедака, из чега је уочљив и њен однос према феномену паланке.

Драган Огњановић

23. МАРТ

ДАН НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ „РАДЕ ДРАИНАЦ“ ПРОКУПЉЕ

            Библиотеке и књиге одувек су од великог значаја за човека. Научним књигама се преносе знања са генерације на генерацију, књижевношћу, филозофијом, теологијом обликује се људска душа. Већ више од два миленијума књиге су саставни део људског духовног бића.

            Сваки народ, и наш, српски, кроз књиге чува своју самосвојност и културно-историјску свест. Још од првих школских дана и савладавања писма у дечју душу се усађује мисао да је књига најбољи пријатељ човека, да је човек који не чита духовно осакаћен и осиромашен. Данас, како ствари стоје, значај књиге је већи него икада. Књига и читање морају у модерно доба да се боре и изборе за своје место у дигиталном окружењу. И књига опстаје, можда мења појавни облик из штампаног у електронски, али њен значај у обиљу разног шаренила на интернету бива још већи, јер само она нуди више од пуке забаве и залудно утрошеног времена уз монитор рачунара.