Драгољуб Јовановић

ТРИБИНА

ДРАГОЉУБ ЈОВАНОВИЋ – ПРОФЕСОР, ПОЛИТИЧАР, ОПОЗИЦИОНАР
Народна библиотека Прокупље, уторак 30. јул 2013. год. 19,30h

 

  

Учесници:
Драган Барјактаревић, директор Библиотеке 
Јовица Тркуља, професор Правног факултета Универзитета у Београду
Иван Ивановић, књижевник


Садржај:

• Презентација изложбе „Драгољуб Јовановић – професор, политичар и опозиционар“
• Промоција Сабраних дела Драгољуба Јовановића у 16 књига (Политичке успомене и Медаљони), у издању Службеног гласника и Правног факултета Универзитета у Београду, Београд, 2009.
• Документарна ТВ емисија РТС-а: „Слобода од стаха“, 

ДРАГОЉУБ ЈОВАНОВИЋ
(1895-1977)
(Пирот 1895 – Београд 1977), научник, политичар, публициста. Основну школу је завршио у Пироту, а гимназију у Београду. Докторске студије завршио је у Паризу 1923. године са две дисертације „Les rendements optimums du travail ouvrier“ и „Les stimulants du travail ouvier“. На Правном факултету у Београду изабран је 1924. године за доцента а 1926. године за ванредног професора за економске науке. Залагао се за социјалну правду и решење сељачког питања. Због својих политичких убеђења 1932. године осуђен на издржавање затворске казне и отпуштен са универзитета. Један је од оснивача Групе за социјалну и културну акцију. Био је на челу левице Земљорадничке странке, а 1940. године је основао Народну сељачку странку. Активно се ангажовао у борби против фашизма и у оснивању Антифашистичког фронта. Време окупације провео је у Београду. После ослобођења земље 1945. године поново је постао професор на Правном факултету у Београду. Наставио је да се бави политиком и био је секретар Народног фронта Народне Републике Србије и посланик у Скупштини Србије. Залагао се за парламентарну демократију и вишепартијски систем. Био је одлучни противник комунистичке диктатуре и колективизације сеоског поседа. Због тога је удаљен са Факултета јула 1946. године, а октобра 1947. године осуђен је на девет година робије. Након изласка из затвора живео је у изолацији, посвећен писању успомена на свој политички живот и осликавању портрета људи са којима се током деценија сусретао на политичкој сцени. Оставио је велики научни и мемоарски опус: Аграрна политика, Нови Антеј, Учитељи енергије, Ведрина, Политичке успомене, Медаљони и др
Године 2009. „Службени гласник“ заједничким напором и уз подршку Архива Југославије, КИЗ Култура, Правног факултета Универзитета у Београду, ИП „Филип Вишњић“ и породице Драгољуба Јовановића успео је да припреми за штампу и објави Сабрана дела Драгољуба Јовановића у 16 књига. „Политичке успомене“ књ. 8-12 и „Медаљони“ књ. 13-16. На тај начин мемоарски записи Драгољуба Јовановића и портрети његових савременика постали су доступни стручној и широј јавности.