ПОЕТИКА

Поезија је трактор који земљу оре

Негде испод Урала.

– Отворите прозоре

И раширите руке!

Птица је посустала

Што лети из горе.

Песник је Фауст који преображава сваки лик,

Са срцем у ком потоци шуморе.

– Довољно је да покренем језик,

Да се сви прозори у граду отворе.

Свечано распарах све шавове поезије, –

Преда мном је гола Дама!

На бистром небу Полинезије

Уплашен месец као лама.

О ви,

Којима срце никад није било кишобран за громобран,
Празноглавци на коцкарском рулету историје,

Упамтите!

Приближио се велики дан

Када поезија у психо-физичкој храни света

Преузима улогу калорије.